CBAM izveštavanje (Carbon Border Adjustment Mechanism) bazirano je na Uredbi 2023/956 Evropske komisije, koja je doneta 17. maja 2023.godine. Ovo izveštavanje predstavlja mehanizam prekograničnog usklađivanja cena ugljenika za 6 privrednih aktivnosti koje se odnose na proizvodnju i izvoz u Evropsku uniju sledećih roba:
– Aluminijum
– Cement
– Čelik / gvožđe
– Električna energija
– Veštačko đubrivo
– Vodonik
Faze CBAM izveštavanja
Shodno odredbama Uredbe 2023/956 CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) postoje dve faze ovog procesa. Prva je takozvana prelazna faza primene CBAM-a koja se odnosi samo na izveštavanje o emisijama u vezi sa izvozom nabrojanih roba na tržište, odnosno u zemlje Evropske unije. U ovoj fazi izvoznici, odnosno uvoznici u Evropsku uniju ovih roba su u obavezi da izveštavaju o emisijama Co2. Uvoznici su počevši od 01.10.2023.godine, obavezni da prikupljaju podatke koji se odnose na emisije Co2. Oni su obavezani da najkasnije do 31.01.2024.godine, dostave izveštaj za prvo tromesečje. Nakon toga su u obavezi da dostavljaju izveštaje za svako sledeće tromesečje, odnosno četri izveštaja godišnje. Prelazni period se završava krajem 2025.godine, i to 31.12.2025.godine. Evropska komisija je 17. augusta 2023.godine, donela Uredbu za sprovođenje, odnosno implementaciju Uredbe 2023/956, koja propisuje obavezu izveštavanja o granicama ugljenika za potrebe prelaznog perioda. Po proteku prelaznog perioda, počevši od 01.01.2026.godine, počinje drugi period kojim nastupa obaveza obračunavanja i plaćanja emisije Co2. Od januara 2026.godine, počinje naplata prekogranične takse za proizvode iz navedenih 6 oblasti. Počevši od januara 2026.godine, uvoznici će svake godine biti obavezni prijaviti količine robe uvezene u Evropsku uniju u prethodnoj godini i u njima ugrađene emisije. Pored toga će biti u obavezi predati CBAM sertifikate.
Sadržaj CBAM izveštavanja
Tokom prelaznog perioda, uvoznici su obavezni dostavljati CBAM izveštaje. U ovom periodu nisu obavezni da plaćaju takse, odnosno finansijsko usklađivanje, niti je potrebno vršiti verifikaciju pripremljenih izveštaja. CBAM izveštaj sačinjava svaki uvoznik koji je tokom kvartala za koji se sačinjava izveštaj uvezao robu koja podpada pod neku od 6 oblasti. Izveštaji sadržavaju podatke u robi koja se uvozi u EU, količini robe, o emisiji ugljen dioksida, ceni ugljenika, o metodologiji merenja i izračunavanja emisije. CBAM izveštaj obavezno sadrži informacije o:
– Vrste i količine uvezene CBAM robe
– Direktne i indirektne emisije Co2 ugrađene u robu
– Cena ugljenika koja je već plaćena u zemlji proizvodnje za ugrađene emisije Co2
Obveznici CBAM-a
CBAM su obavezni da primenjuju sve kompanije koje izvoze na tržište Evropske unije određene vrste robe koje su nabrojane u CBAM Uredbi Evropske komisije 2023/956. To su sve kompanije koje izvoze na tržište Evropske unije proizvode koji se nalaze na listi CN kodova koja se nalazi u prilogu CBAM uredbe. Svi proizvodi koji se nalaze na listi CN kodova imaju obavezu merenja, izračunavanja i izveštavanja o emisijama GHG (gasova sa efektima staklene bašte). Kompanije koje proizvode i prodaju proizvode koji se nalaze na pomenutoj listi imaju obavezu sačinjavanja, dostavljanja i objavljivanja tromesečnih izveštaja. Prvi tromesečni izveštaj je oročen na 31.01.2024.godine, kao poslednji rok za predaju tog izveštaja. Period koji se računa kao početak izveštavanja jeste prvi oktobar 2023.godine. Obveznici CBAM regulative su:
– Proizvođači roba koje su definisane listom CN kodova u prilogu 1 CBAM Uredbe koji se izvoze u Evropsku uniju
– Proizvođači roba koje su definisane listom CN kodova u prilogu 1 CBAM Uredbe koje služe kao prekursor za ugradnju u drugi CBAM proizvod koji se izvozi u Evropsku uniju
– Proizvođači roba koje su definisane listom CN kodova u prilogu 1 CBAM Uredbe koji svoju robu prodaju trgovcima koji tu robu izvoze u Evropsku uniju
– Uvoznik kao ovlašćeni CBAM deklarant (on je najčešći izveštajni deklarant)
Operater postrojenja koji proizvodi CBAM robu će u nekom trenutku biti kontaktiran od strane uvoznika robe u Evropsku uniju, koji njegovu robu uvozi i distribuira u Evropsku uniju. Uvoznik će tražiti radi prikupljanja informacije i podatke o robi koju uvozi, a koje se odnose na podatke o ugrađenim emisijama Co2. Isto tako će proizvođač finalnog proizvoda kontaktirati proizvođače komponenti finalnog proizvoda radi dostavljanja podataka o ugrađenim emisijama Co2.
Struktura izveštaja o emisijama
CBAM izveštaj se može izraditi na tri načina:
– Na osnovu stvarnih emisija koji podaci moraju biti verifikovani od nezavisnih akreditovanih tela
– Na osnovu podrazumevanih vrednosti, to u slučaju kad stvarne emisije nisu dostupne pa se koriste podrazumevane vrednosti koje predstavljaju prosečne emisije za određeni proizvod koji je proizveden u određenoj zemlji ili regionu
– Na osnovu podrazumevanih vrednosti koje odredi Evropska komisija na osnovu najlošijih instalacija u Evropskoj uniji, koji se koristi ako nisu dostupni pouzdani podaci i Evropska komisija proceni da je ovo najbolji mehanizam
Nivo aktivnosti količina proizvedenih roba je ukupna količina proizvedenih roba koja ispunjava specifikaciju CN proizvoda za tu robu izraženu u tonama. Kod proizvodnje električne energije
količine se izražavaju u MWh. Sabiraju se količine sve robe sa CN oznakama koje predstavljaju agregiranu kategoriju robe. Radi izbegavanja dvostrukog računanja uzimaju se u obzir samo finalni proizvodi.
Zašto CBAM?
CBAM urredba 2023/956 kao mehanizam prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika, treba da izjednači uslove između proizvođača koji se nalaze unutar Evropske unije i onih izvan Evropske unije. To iz razloga jer proizvođači iz Evropske unije snose troškove cene ugljenika, te je neophodno da te troškove snose i proizvođači koji nisu iz Evropske unije kako nebi predstavljali nelojalnu konkurenciju, a pre svega da i oni štite životnu sredinu. Ovim se protežira odgovoran odnos prema emisiji Co2, a istovremeno destimulišu kompanije da traže jeftiniju proizvodnju koja nije ekološki prihvatljiva. Ovom Uredbom se sprečavaju kompanije iz zemalja Evropske unije da svoju proizvodnju izmeštaju u treće zemlje koje nemaju mehanizme za zaštitu životne sredine ili da se podstiče proizvodnja bez kontrole emisije Co2 u tim zemljama. Na ovaj način se obezbeđuje da se strogi ekološki propisi koji važe u Evropskoj uniji posredno primenjuju i u zemljama koje nemaju adekvatne ekološke propise.