Zakon o strancima („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018) koji je donet 2018.godine, a kojim se uređuju uslovi za ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca, kao i nadležnost i poslovi organa državne uprave Republike Srbije, u vezi sa ulaskom, kretanjem, boravkom stranaca na teritoriji Republike Srbije i njihovim vraćanjem u Republiku Srbiju, kako je to utvrđeno članom 1. Zakona, menjan je i dopunjen u manjoj meri već godinu dana nakon donošenja, da bi 2023.godine, izvršene izmene i dopune većeg obima i značaja. Zakon o izmenama i dopunama zakona o strancima („Službeni glasnik RS“, broj 62/2023), u značajnoj meri menja odredbe Zakona o strancima i njegove odredbe stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, ali ukupno dvadesetitri izmenjena člana stupaju na snagu počevši od prvog februara 2024.godine. Početkom februara stupaju na snagu sledeći članovi Zakona o izmenama i dopunama zakona o strancima: odredbe člana 1. stav (2), člana 8. stav (2), člana 9, člana 11. stav (3), člana 12. stav (2), člana 14, člana 15. stav (1), člana 17. st. (2) i (3), člana 19, člana 20, člana 22, člana 23. stav (3), člana 24. stav (3), člana 28. stav (5), člana 31. stav (3), člana 37, člana 38, člana 40, člana 44, člana 45. stav (1), člana 46, člana 49. stav (2) i člana 50. st. (2), (3) i (7).
Neke od najznačajnijih izmena i dopuna odnose se na uvođenje jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad stranaca u Republici Srbiji. Zakonom se omogućava odobravanje privremenog boravka za strance u trajanju od tri godine što je značajna novina budući da je do sad privremeni boravak odobravan na vremenski period od maksimum 12 meseci, a često je bio i značajno kraći. Vredna pomena je i mogućnost da stranci apliciraju za stalno nastanjenje posle tri godine privremenog boravka u kontinuitetu, budući da su to do sad mogli tek posle pet godina uzastopnog privremenog boravka. Pozitivan pomak se ogleda i u tome da su zakonom skraćeni rokovi za izdavanje odobrenja za privremeni boravak i radnu dozvolu koji bi u jedinstvenom postupku trebali da budu rešeni u roku od 15 dana što je značajno kraće od dosadašnih zakonskih rešenja, a posebno od svakodnevne prakse da stranci čekaju na pozitivna rešenja i po nekoliko meseci. Vredne pomena su i zakonska rešenja kojima se propisuju novi osnovi za boravak stranaca, pa se tako zakonom ustanovljavaju kategorije stranaca investitora, digitalni nomadi, stranci talenti, kao i stranci koji obavljaju inovacione delatnosti ili imaju visoke kvalifikacije. Shodno zakonskoj odredbi, Vlada Republike Srbije je ovlašćena da posebnim aktom može utvrditi posebne kategorije stranaca, kriterijume za njihov boravai i uslove za odobrenje privremenog boravka.
Navodimo neke od značajnijih odredbi Zakona o izmenama i dopunama, kojima su izmenjene ili dopunjene dosadašnje odredbe Zakona o strancima. Pre svega navodimo odredbu člana 1. Zakona o izmenama i dopunama zakona o strancima:
Menja se dosadašnji član 3. stav 1. tačka 13) koji sad glasi:
„lična karta za stranca je isprava o identitetu koja se izdaje stalno nastanjenom strancu i predstavlja dozvolu za stalno nastanjenje stranca u Republici Srbiji;”.
Posle tačke 13) dodaju se tač. 13a), 13b) i 13v) koje glase:
„13a) jedinstvena dozvola je dozvola za privremeni boravak i rad stranca u Republici Srbiji;
13b) dozvola za privremeni boravak je odobrenje privremenog boravka stranca u Republici Srbiji;
13v) jedinstveni veb portal (u daljem tekstu: jedinstveni portal) je javno dostupan portal na internetu putem kog se podnose zahtevi koje strani državljani, u skladu sa ovim zakonom, mogu podneti elektronskim putem, a koji tehnički održava organ nadležan za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje elektronske uprave;”.
Članom 17. Zakona o izmenama i dopunama zakona o strancima menja se i dopunjuje član 44. na sledeći način:
U članu 44. stav (1) menja se i glasi:
„(1) Privremeni boravak može se odobriti u trajanju do tri godine i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od postojanja razloga zbog kojih se privremeni boravak odobrava.”
St. (2)–(5) brišu se.
Dosadašnji stav (6) postaje stav (2).
Članom 19. Zakona o izmenama i dopunama zakona o strancima menja se dosadašnji član 46. koji sad glasi:
Član 46. menja se i glasi:
(1) Stranac koji namerava da boravi i radi u Republici Srbiji, odnosno da obavlja stručnu specijalizaciju, obuku i praksu, dužan je da, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa kojima se uređuje zapošljavanje stranaca, u periodu zakonitog boravka podnese zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole.
(2) Stranac koji u skladu sa propisima kojima je uređeno zapošljavanje stranaca ima pravo na rad bez jedinstvene dozvole, a koji namerava da u Republici Srbiji boravi duže od 90 dana u periodu od 180 dana, duže od perioda boravka određenog međunarodnim ugovorom, odnosno duže od perioda na koji je izdata viza za duži boravak, dužan je da podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka u skladu sa odredbama ovog zakona.”
Članom 20. Zakona o izmenama i dopunama zakona o strancima dopunjuje se dosadašnji član 46. na način da se dodaju novi članovi, na sledeći način:
Posle člana 46. dodaju se čl. 46a–46ž koji glase:
„Dozvola za privremeni boravak i rad stranca (Jedinstvena dozvola)
Član 46a
(1) U slučaju iz člana 40. stav (1) tač. 1) i 5) ovog zakona, izdaje se jedinstvena dozvola.
(2) Na osnovu jedinstvene dozvole stranac ima pravo na privremeni boravak i rad u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.
(3) Stranac kome je odobren privremeni boravak, odnosno stalno nastanjenje ima pravo na rad u Republici Srbiji u skladu sa propisima kojima je uređeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji, bez jedinstvene dozvole.
(4) Stranac kome je izdata jedinstvena dozvola, dužan je da u Republici Srbiji boravi u skladu sa osnovom za koju mu je izdata.
Podnošenje zahteva za jedinstvenu dozvolu
Član 46b
(1) Zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole stranac, poslodavac u ime stranca, odnosno lice koje oni ovlaste, podnosi elektronski, putem jedinstvenog portala.
(2) Za stranca kome je u skladu sa viznim režimom potrebna viza za ulazak u Republiku Srbiju, zahtev iz stava (1) ovog člana podnosi se nakon ulaska u Republiku Srbiju, za vreme važenja vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja.
(3) Izuzetno, stranac koji poseduje vizu za kraći boravak, zahtev iz stava (1) ovog člana može podneti u periodu zakonitog boravka u Republici Srbiji, ako za to postoji interes Republike Srbije ili razlog više sile, uz dostavljanje dokaza o postojanju interesa.
(4) Za stranca kome u skladu sa viznim režimom nije potrebna viza za ulazak u Republiku Srbiju zahtev iz stava (1) ovog člana podnosi se u periodu zakonitog boravka stranca, a može se podneti i iz inostranstva.
(5) Zahtev za produženje jedinstvene dozvole podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije do isteka roka važenja jedinstvene dozvole.
(6) Stranac koji blagovremeno podnese zahtev iz stava (1) ovog člana, može boraviti i raditi u Republici Srbiji do okončanja upravnog postupka.
(7) Ako je to u interesu Republike Srbije ili zbog postojanja više sile, nadležni organ može razmatrati zahtev za produženje jedinstvene dozvole koji je podnet i nakon isteka važenja jedinstvene dozvole, ukoliko je vremenski period između isteka prethodno važeće jedinstvene dozvole i podnošenja zahteva za produženje jedinstvene dozvole kraći od tri meseca.
(8) Ako nadležni organ odobri izdavanje jedinstvene dozvole iz stava (7) ovog člana, period između isteka važeće jedinstvene dozvole i podnošenja zahteva za produženje jedinstvene dozvole smatra se zakonitim i neprekidnim boravkom.
(9) U postupku izdavanja jedinstvene dozvole plaća se propisana taksa, u skladu sa zakonom.
(10) Bliže uslove za podnošenje i obradu zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole elektronskim putem, bliže uslove za izdavanje jedinstvene dozvole, kao i izgled obrasca jedinstvene dozvole propisuju sporazumno ministar nadležan za unutrašnje poslove i ministar nadležan za poslove zapošljavanja.
Uslovi za izdavanje jedinstvene dozvole
Član 46v
(1) Uz zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole podnosilac zahteva prilaže:
1) važeći lični ili službeni pasoš, odnosno važeću ličnu kartu države čiji državljani, u skladu sa važećim propisima, mogu da ulaze u Republiku Srbiju sa ličnom kartom;
2) dokaz o opravdanosti zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje stranaca, kao i druga dokumenta na zahtev nadležnog organa;
3) adresu boravišta, adresu stanovanja, odnosno izjavu o nameravanoj adresi stanovanja za stranca koji zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole podnosi iz inostranstva.
(2) Lični dokument iz stava (1) tačka 1) ovog člana mora važiti najmanje tri meseca duže od perioda na koji se traži izdavanje jedinstvene dozvole.
(3) Dokazi iz stava (1) ovog člana prilažu se u elektronskoj formi, i to u formi elektronskog dokumenta u originalu ili u formi digitalizovanog dokumenta.
Postupak odlučivanja
Član 46g
(1) O zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole odlučuje nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva.
(2) Prilikom rešavanja o zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole, nadležni organ pribavlja:
1) procenu državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije da li boravak stranca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik;
2) procenu organizacije nadležne za poslove zapošljavanja o ispunjenosti uslova za zapošljavanje, posebne slučajeve zapošljavanja i samozapošljavanje stranca, u skladu sa propisima kojima je uređeno zapošljavanje stranaca.
(3) Procene iz stava (2) ovog člana dostavljaju se nadležnom organu u roku od 10 dana od dana dostavljanja zahteva na razmatranje.
(4) Nadležni organ, organizacija nadležna za zapošljavanje i organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije, u jedinstvenom postupku, elektronskim putem razmenjuju podatke neophodne za odlučivanje po zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole.
(5) Ako su ispunjeni uslovi za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole propisani zakonom, nadležni organ strancu izdaje jedinstvenu dozvolu.
(6) Stranac lično preuzima jedinstvenu dozvolu.
Osnov izdavanja jedinstvene dozvole
Član 46d
(1) Jedinstvena dozvola može se izdati radi:
1) zapošljavanja;
2) samozapošljavanja;
3) posebnih slučajeva zapošljavanja, u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje stranaca.
Odbijanje zahteva za jedinstvenu dozvolu
Član 46đ
(1) Nadležni organ rešenjem odbija zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole kada:
1) organizacija nadležna za zapošljavanje nadležnom organu dostavi obrazloženu procenu da nisu ispunjeni uslovi za zapošljavanje, posebne slučajeve zapošljavanja i samozapošljavanje stranca u Republici Srbiji;
2) nije ispunjen jedan ili više uslova propisanih članom 46v;
3) je strancu na snazi zaštitna mera udaljenja, mera bezbednosti proterivanja ili mu je izrečena zabrana ulaska;
4) to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana;
5) postoji opravdana sumnja da stranac neće koristiti jedinstvenu dozvolu u skladu sa osnovom po kom je podneo zahtev;
6) se utvrdi da su dokumenta, odnosno dokazi priloženi uz zahtev za jedinstvenu dozvolu falsifikovani ili pribavljeni na nezakonit način;
7) postoje razlozi da se opravdano veruje da stranac neće postupati u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije;
8) nadležni organ, u postupku po zahtevu za produženje jedinstvene dozvole, utvrdi da stranac prethodno izdatu jedinstvenu dozvolu nije koristio u skladu sa osnovom za koju mu je izdata.
(2) Protiv rešenja iz stava (1) ovog člana može se, preko nadležnog organa, izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
(3) Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane takse.
(4) O žalbi na rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
(5) Žalba odlaže izvršenje rešenja.
(6) Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku može se pokrenuti upravni spor.
Važenje jedinstvene dozvole
Član 46e
Jedinstvena dozvola strancu se može izdati na period važenja do tri godine, i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od postojanja razloga zbog kojih se izdaje jedinstvena dozvola.
Prestanak važenja jedinstvene dozvole
Član 46ž
(1) Ako se naknadno sazna da za stranca kome je izdata jedinstvena dozvola postoji jedan ili više razloga propisanih za odbijanje zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole, nadležni organ će doneti rešenje o prestanku važenja jedinstvene dozvole.
(2) Rešenjem iz stava (1) ovog člana može se odrediti rok u kom je stranac dužan da napusti Republiku Srbiju, koji ne može biti duži od 30 dana od dana dostavljanja rešenja i može se izreći zabrana ulaska.
(3) Na izricanje zabrane ulaska shodno se primenjuje član 78. ovog zakona.
(4) O postojanju razloga za prestanak važenja jedinstvene dozvole inspekcija rada i drugi organi, koji u okviru svoje nadležnosti mogu utvrditi postojanje tih razloga, odmah obaveštavaju nadležni organ po službenoj dužnosti.
(5) U slučaju iz stava (2) ovog člana cene se posebne okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, a posebno dužina trajanja prethodnih privremenih boravaka, odnosno jedinstvene dozvole stranca, njegove lične, porodične, socijalne, ekonomske i druge veze sa Republikom Srbijom.
(6) Protiv rešenja o prestanku važenja jedinstvene dozvole može se, preko nadležnog organa, izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
(7) Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane takse.
(8) O žalbi na rešenje o prestanku važenja jedinstvene dozvole odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
(9) Žalba odlaže izvršenje rešenja, izuzev u slučaju iz stava (2) ovog člana.
(10) Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku može se pokrenuti upravni spor.
(11) Rešenje o prestanku važenja jedinstvene dozvole može se doneti i na zahtev stranca.
(12) Jedinstvena dozvola prestaje da važi po sili zakona u slučaju smrti stranca, odobrenja stalnog nastanjenja stranca u Republici Srbiji, odnosno prijema stranca u državljanstvo Republike Srbije.”
Članom 30. Zakona o izmenama i dopunama zakona o strancima, dopunjuje se član 68. na način da se dodaje član 68a, na sledeći način.
Posle člana 68. dodaje se član 68a koji glasi:
„Član 68a
(1) Stalno nastanjenje će se odobriti strancu koji je u Republici Srbiji boravio neprekidno duže od tri godine po osnovu odobrenog prava na azil.
(2) Za odobrenje stalnog nastanjenja stranca iz stava (1) ovog člana, kao i za člana njegove uže porodice, koji ispunjava uslove za odobrenje stalnog nastanjenja iz člana 67. ovog zakona, nije potrebno da se ispune svi uslovi propisani članom 70. ovog zakona, uzimajući u obzir specifične i lične okolnosti stranca kome je odobren azil i člana njegove uže porodice.”